Sve reklame blogovske
Otidite tamo
Da vas vise ne vidim
'ajte kudikamo!
S vremena na vreme
Ja otvorim blog
I ugledam bezlicne oglase
Kako stranu krase.
Zato ponavljam
Tu sam
p.s. ok, sa tekstovima se bas i ne mogu da pohvalim, ali valja pospremiti stranu s vremena na vreme!
Ima jedna teta žuta Što veselo hodi Ona našem milom zekki Celim srcem godi Uvek kada ona dođe Svaki zekke bol nam prođe Čudesna je ta ženica Na svetu najbolja babica Aparate sa sobom nosi Raduje se i bebinoj kosi Voli da ih štipka i okreće Mili Bože te njihove sreće I zato roditelji znajte Ako muku mučite Babicu Maricu pozovite I svoje dileme zauvek razrešite...
At 20. jul 2010 9:35:08, Srebrni Tigar
Cek, cek, Nesvrstani, jel to Marica Marica sto zivi u Severnom bulevaru? If yes, divna zena! If not, verujem ti da je divna iako ne zivi u Severnom bulevaru! Ziveli!
Prvo razdvajanje. Vreo letnji dan kad mu vreme nije. Jun, jos uvek nije vreme. Sedim u novom open space radnom prostoru, okruzen ljudima koji ne govore moj jezik, ali koji su vise no slicni nama. Ipak delimo skoro isti kutak stare Lady. Zavrsavam prezentaciju koja me inspirise kao urbanisticki plan glavnog grada Svazilenda i tugujem. U sebi. Pored Lotus Notes-a drzim otvorenim i prozor sa sajtom aerodroma i pratim status leta za Beograd. U tom malom avionu sa 42 sedista i dva propelera sedi moja mala porodica. Jedna visoka i vitka plavusa neodoljivog sarma i najlepseg osmeha i jedan mali, mrdajuci i sveto-otkrivajuci zec. Nas Blag (tako mu tepamo). Za nesto vise od sat bice ponovo u najsarenijoj i najlepsoj sobici na svetu. Njegovom carstvu. I eto jos jednog velikog izazova u zivotu svakog expata. Pored cestog seljakanja, privikavanja na novi ambijent i nove ljude, pronalazenje novih brendova i novih orijentira, nerviranja zbog nepoznavanja novog, na red dolazi i privrememeno razdvajanje. Neke porodice su navikle i ne nalaze nista neobicno u tome. Moja porodica ne. I zato mi je sada beskrajno tesko. I naravno da se pitam da li sve ovo vredi naseg razdvajanja. I vecito borba Subjektivnog, citaj Emotivnog, i Objektivnog, citaj Racionalnog. I dok se moje misli bore, ne preostaje mi do da "riljam Lazo". U tamo nekom ROmbijentu. Zvanicno u EU, nezvanicno u Europe's ass... Mirno mi letite pticice moje i znajte da vas beskrajno volim... Tata p.s. Zna li neko dobrog value for money frizera u Bukurestu? A taman sam nasao novog & "nezamenljivog" na kosi...
At 13. jun 2010 8:38:00, londonka
Sam si rekao - Riljaj Lazo do sledece prilike. Da se otplate krediti, zaradi za Blagovo skolovanje i nase penzije. Eh da.... i za one nezamenljive kratke trenutke zivota koje zbog toga imamo, a koji zivot cine vrednim :-))
At 13. jun 2010 12:50:54, Mashnica (Neregistrovan)
Taj novi i nezamenljivi frizer na kosi je zatvorio radnju :((( A meni je bas tesko... Ufffff....
Čudno neko razdoblje života. Evo, samo što nisam napunio tridesetjednu i, što bi naše babe rekle, uzeo tridesetdrugu! Ako se osvrnem, nekako mi je sva ta vrla mladost blizu. Još uvek mi se čini da sam sasvim skoro izašao iz ŠOVO "Veljko Dugošević" (generacije rođene u komunizmu prepoznaće ovu skraćenicu, ostali ne moraju da znaju, više nema potrebe). Nezaboravni gimnazijski dani i beskrajno dugi časovi istorije, filozofije i književnosti kao da su skoro završeni. A opet, kad vidim neke od omiljenih profesora na Licoknjizi (Facebook - prim. aut.), više sam no svestan da je prošlo dosta godina otkad su nas ispratili u život. Evo, baš ovih dana navršava se 12 godina od mature. Gospode! Cetiri predivne godine, period u kojem mi je 25 minuta bilo beskrajno dugo (do zvona za kraj časa), u kojem sam smišljao neverovatne priče da opravdam bežanje sa časova (preporuka je da budete odličan i uzoran đak kojem onda svi veruju :) ), u kojem sam pravio puškice iz informatike (zašto bi iko ikada učio napamet beskorisne algoritme u kompjuterskom jeziku koji je i tada bio prevaziđen! ), period u kojem sam postao adult (pa više nemam popuste na avio karte :) )...
Studije u velikom gradu koji mi se tada činio kao naj-vau destinacija. Putovanja koja su mi otvorila oči, približila i otvorila svet...Prva iskustva života u inostranstvu, pa bolna reintegracija u Europe's ass...Toliko toga...Ali, u ovom trenutku posebno osećam i prizivam rane dane. Baba Ljuba koja me spasava tako što mi pravi konopac za preskakanje, za čas fizičkog (u suprotnom bih dobio prave batine od učitelja, odnosno ne bih dobio batine, jer se bojao moje mame, ali bi mi dao keca), deda Rade koji mi čita poeziju kraj prozora u dnevnoj sobi, sestra Macka sa kojom spremam priredbe za komšiluk)...Kako je moguce da odjednom osećam da je sve to tako blizu, čak bliže od stvari koje su mi se dogodile znatno kasnije...
Pišem prijatelju iz detinjstva, koji je rođen pet nedelja pre mene i koji mi je danas kao brat (formalno je kum, ali mi se ta rec ne sviđa, prijatelj za mene ima posebno značenje)...Obojica smo sada u nekim kancelarijama, radimo za manje ili veće gazde, doduše razdvojeni nekih 650 kilometara...Ja sam kanda u EU, ali nikad mi neće biti jasno kako im se ista desila :) Srećom, nismo previše daleko...taman da nas uskoro posete i da lupetamo i da se smejemo uz mići (RO ćevapi) i odabrana RO piva i vina :)
Sadašnjost je slatka, jer imam svoj kutak. Moju porodicu. Dovoljno. Najsrećniji sam kad ujutro zajedno maštamo i gugučemo. Još samo da nađemo te jeftine karte za Njujork....Imamo neodoljivu potrebu da izađemo iz istočnoevropske tranzicije i udahnemo neki drugačiji vazduh...Po mogućstvu slan i prošaran sunčevim zracima sa okeana :)
At 27. maj 2010 21:30:05, Anoniman (Neregistrovan)
PItao sam se...kad ce nesvrstani da se javi i napise nesto. Sada znam da je sve ok. Greetings from (at least to you) West! :-)
Rodjen sam u prvom satu poslednjeg dana Vodolije, pod zvezdama Zvezdare...
Moje ime znaci "voljen"...
I zauvek sam usrecio dvoje ljudi koji su me stvorili...
U bebinom spomenaru pitanje - Gde su se mama i tata upoznali?
Odgovor kratak i jasan...Nesvrstani & Mashnica @ mojblog.co.yu...
Hvala ovim stranicama sto su mi pokazale put ka Srodnoj Dushi...
At 5. mart 2010 22:30:41, tadic
Čestitamo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Šta god treba od pomoći i sl. javljaj se obavezno! Mi barem imamo iskustva u tim stvarima! :-)
Ljubimo vas!
At 12. mart 2010 14:21:42, uzorita.mojblog.hr (Neregistrovan)
Prekrasno, prekrasno, prekrasno!
Velike čestitke roditeljima i sa HR strane i hrpa pusa malom Davidu!
:}*
At 12. mart 2010 15:04:27, Deumina
Lijep pozdrav i iskrene čestitke od cijelog uredništva MojBlog.hr-a,.Vijest smo primili s oduševljenjem! Neka vam je sretno, od srca! :))))
At 12. mart 2010 15:42:36, nije mladi luk (Neregistrovan)
Moj san nije velik. 60 kvadrata, nova gradnja, pristojna lokacija (u meri da mogu da zamislim našu decu kako trckaraju okolo, u veseloj igri) ..
22.april 2008
At 20. mart 2010 16:58:12, Tanja Henry
jao bre divno!!! cestitam... a bas sam se pitala gde ste, sta ste, kako ste... pozdrav mami masnici i mladome dejvidu:))
Gle čuda, ali sve češće u našim, po pravilu depresivnim, medijima objavljuju dobre vesti o novim letovima niskotarifnih avio kompanija iz Srbije...
Sve češče se nekada mutavi Direktorat za civilno vazduhoplovstvo oglašava sa pozivom i odobrenjima...
Sve češče mi se čini da polako ali sigurno postajemo deo nečega što je potpuno normalno i uobičajeno - pristupačno putovanje avionom po Evropi!
Zato pasoš u ruke, pa preko Internet booking-a u otkrivanje. Što brže upoznamo svet oko sebe, bolje ćemo živeti zajedno. I lakše, sa, iskreno se nadam, više razumevanja i tolerancije za ono što nije Naše. Ako je u ovom globalnom svetu išta nečije...
The next station is...nadam se Andaluzija ili, mozda, Sicilija...
Srdačno vaš
Fly-Niki
Ti dragi,
najdragiji biću,
naš najlepiji zečiću,
jedva čekamo da nam dođeš,
na vreme,
u šobicu švoju,
šarenu iz bajke,
sa nama, ,
zaVuvek,
kod majke i tajke...
Prelep si nam zekko naš,
u 30. nedelju Vušao baš :)
Zabožavaju te tvoji mama i tata
Prolece je, cini mi se, vreme kad sve, ali bukvalno sve pocne da se budi, zeli da poraste, preraste i nadraste...Dakle, sve kao da poludi! Vrsta koja ne uspeva da odoli ovoj pojavi jesu i vaskoliki biznis planovi. Dok zimi miruju i cekaju toplije dane kako bi se razmotrili i eventualno prodiskutovali, dotle nestankom zime pocnu sa nevidjenom mutacijom. Posledica, poznata svim poslovnim ljudima - radimo sve, sada i za juce! Dobrim poznavaocima prilika u velikim sistemima jasno je da ovo prolecno ludilo po pravilu traje par meseci, kada ga smenjuje letargija godisnjih odmora i nizucih "out of office" mail-ova. Malo se uozbiljimo na jesen, ali vec u oktobru shvatimo da je vreme za sumiranje godisnjih rezultata i planiranje narednog perioda, onog koji ce da smeni jos jednu tromu zimu...I tako u krug. Odnosno, na desno, dok neko ne kaze "Hej, zasto idemo na desno, kad treba na levo?!".
Iskustvo u poslovnom svetu ima niz prednosti. Jedna od njih je i poimanje ovih i njima slicnih pojava. Opasnost koju ovo nosi je preveliko navikavanje i aktiviranje standardnih obrazaca ponasanja. Cinjenica je da, uprkos uhodanom ispoljavanju, neke pojave vremenom mutiraju. Mutacije zahtevaju upoznavanje i razmisljanje, sve dok ih ne "provalimo". I tako se zivot u velikim sistemima odvija u vecitoj igri izmedju uhodane komfort zone i malih mutacija koje nas teraju da iz istih privremeno iskocimo. Bogu hvala da postoje, jer bismo se u suprotnom pretvorili u mentalno insuficijentna bica.
Danas, na mozda najlepsi dan ovog proleca, rodjen je novi mutant u mom poslovnom svetu. Trudim se da ne gledam u njegovo ruzno lice i nadam se da ce ga pubertet izvuci. Samo da dozivi isti...
Vec duze vreme razmisljam o osvezavanju stranice. Svratim ponekad do Nesvrstanog i pitam se kako je moguce da sam se toliko odvikao od pisanija. Nekad je to bilo i dva do tri puta nedeljno, a sada, kanim se vec mesecima...
Navikavanje i odvikavanje, pa u krug...Ili, sto bi ona narodna pevaljka rekla, "kreni, stani, skoro da poludim"!
A u medjuvremenu:
- uzivali smo u toplim zracima odlazece jeseni 2008. godine
- kitili jelku po drugi put u novoj-staroj kucici
- overili London, po prvi put zajedno
- oboje uzivali u "Marks & Spencer Simply Food"
- ostali beskrajno razocarani po povratku u balkansko blato, prasinu, nervozu i netoleranciju
- ispratili zimu u novim patikama i trenerkama :)))
- ocistili terasu i prebacili je u "summer mode"
- isplanirali kratko osvezenje u vidu istarskog wellness-a (neverovatno je kako smo navuceni na Istru)
- upoznali neke nove, otvorene i veoma zanimljive ljude
- upoznali GOMILU dece koja nas sve vise zaokupljaju :)
- poceli da planiramo kako cemo da namestimo novu-najnoviju kucicu na Bezanijskoj kosi
- pozeleli da odemo u Njujork cim nam finansije dozvole (subject to cash flow management and budget approval :))))
I zivot zaista tece. Brzo. Izazovi ne izostaju, samo menjaju oblicje. I uprkos SEKI/DEKI, rastucoj kamatnoj stopi na stambene kredite i poludelom kursu franka, osmeh tesko da silazi sa lica. Na kraju, ipak je prolece. Dovoljno mi je da znam da sam zdrav i da volim. Sve ostalo cu zaista lako...
At 15. april 2009 17:01:57, zec (Neregistrovan)
:))))
My RSS feed told me you are here again.
Great for patike i trenerke... hahahahah
At 16. april 2009 0:15:59, Londonka
Wooow sta se sve ispodesavaslo. A i ja te se setila juce. Setali Hamstedom i usli u neku prodavnicu Italijanske hrane, kad ono oni divni sendvici sto smo klopali za tvoju rodju. Jaoooj kako sam se odusevila (ali se nisam posluzila posto ove nedelje postim)
At 16. april 2009 11:41:12, nesvrstani
jaoj, kako su bili dobri sendvici! a tek TORTA! I will NEVER forget that birthday morning in London!
At 17. april 2009 12:15:45, tadic
Eeeeeeej welcome back!
Skapirao sam nešto. Pisanje je za veliki broj ljudi vezan za proleće i lepo vreme. Ne funkcioniše mozak i prsteki kada je ružno vreme. Naravno čast izuzecima kao što je Londonka! :-)
Ajde pa još malo komšije!
:-)
At 24. april 2009 16:21:10, nesvrstani
Komsija, drago mi je da ste svratili :) molim Vas da poterate one majstore, kad ste u prolazu :))) veliki pozdrav!
Slušam našu pesmu, onu koju nikada nisi čula, a koju je neko napisao za sve nas koji smo ostali bez vas...
Prvi put, sad nema te,
da mi suze obrišeš.
Uzima me sećanje, odjednom sve miriše,
na tvoje tople obraze.
Ta tvoja čuvena snaga,
i sjaj, kojim si živela,
svakoga ko te znao,
zauvek si dotakla, promenila.
Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti,
čaroliju kojom zvala si se ti.
Nisam ni stigla da se zahvalim,
milijun dobrih vesti podarim.
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi,
bez tebe zauvek ću plakati.
Obećavam da neću sklisnuti,
obećavam, nikad te neću pustiti.
Da l' si sama, ima li nas,
to bi bilo dovoljno.
Jer kako si davala, bila si umetnica,
a ja bih sve to ponovo.
Toliko godina ja sam,
gledala osmeh taj, u grudima nosila te,
i tako ponosila se,
s tobom znaj.
Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti,
čaroliju kojom zvala si se ti.
Nisam stigla ni da se zahvalim,
milijun dobrih vesti podarim.
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi,
bez tebe zauvek ću plakati.
Obećavam da neću sklisnuti,
obećavam, nikad te neću pustiti.
Na današnji dan si me rodila,
i ne mogu da se ne zapitam.
Da l' možda sada si tu,
da l' posetiš me u snu,
jer noćas sam te sanjala.
Još uvek naručje tvoje,
za mene je jedini dom.
I ne bih patila, jer nisam te
zadnji put, zagrlila.
Ja nikada te neću pustiti,
jer posle tvoje meke ljubavi,
niko mi nikad neće pružiti,
čaroliju kojom zvala si se ti.
Nisam stigla ni da se zahvalim,
milijun dobrih vesti podarim.
Šta će mi ovaj svet bez ljubavi,
bez tebe zauvek ću plakati.
Obećavam da neću sklisnuti,
obećavam, nikad te neću pustiti.
Znaš li da sa tvojim odlaskom svaki moj uspeh prate suze?
Znaš li da mi očajnicki nedostaje radost koju si samo ti osećala i iskazivala kada postignem uspeh?
I kako da se naviknem na to da Tebe neće biti u mojim suzama i osmesima?
Ne znam kako...
Ali sam jako ponosan što si to bila, jesi i biceš baš ti. Moja mama. A novi stan...siguran sam da već znaš koliko je lep :)
p.s. Kristini Kovač hvala za ovu divnu pesmu. Divim se njenoj snazi da je otpeva.
Što bi se po fejsbukaški reklo "like" !
:-)